Джузеппе Верди

«РУВИКИ» ирӗклӗ энциклопединчи материал
Джузеппе Верди
Ӳкерчĕк:Verdi Giuseppe.jpg
Тӗп информаци
Тулли ячӗ Джузеппе Фортунино Франческо Верди
Ҫуралнӑ вӑхӑт 1813 çулхи юпа уйăхĕн 10-мĕшĕ
Ҫуралнӑ вырӑн Ронколе, Итали
Вилнӗ вӑхӑт 1901 çулхи кăрлач уйăхĕн 27-мĕшĕ
Вилнӗ вырӑн Милан, Итали
Пытарнӑ
Патшалӑх Flag of Italy (1861-1946).svg
Профессисем композитор, дирижёр
Ӗҫӗ-хӗлӗн ҫулӗсем 1830 — хальхи вӑхӑт
Инструментсем фортепиано
Жанрсем романтизм
Наградӑсем
орден Pour le Mérite в области искусств и науки кавалер Большого креста ордена Святых Маврикия и Лазаря Таса Станислав орденĕ кавалер ордена Почётного легиона кавалер Большого креста ордена Почётного легиона Савойский гражданский орден орден Меджидие кавалер Большого креста ордена Короны Италии командор Императорского австрийского ордена Франца Иосифа Pour le Mérite орден Святого Станислава
Автограф
Автограф ӳкерчӗкӗ
giuseppeverdi.it
Логотип РУВИКИ.Медиа РУВИКИ.Медиа ҫинчи материалсем
Алпусни

Джузеппе Фортунино Франческо Верди (итал. Giuseppe Fortunino Francesco Verdi, 10 юпа 1813, Буссето хулипе юнашар Ронколе ятлă вырăнта çуралнă, Франци импери — 27 кăрлач 1901, Милан, Итали) — итал композиторĕ, унăн пултарулăхĕ тĕнчери опера ÿнерÿн чи пысăк çитĕнӳсенчен пĕри пулса тăрать тата XIX ĕмĕрти итал оперине аталантарса чи çÿллĕ шая хăпартать.

Композитор 28 оперăпа пĕр реквием хайланă. Унăн чи чаплă оперисем: «Бал-маскарад», «Риголетто», «Трубадур», «Травиата». Пултарулăхĕн тÿпире — юлашки оперисем: «Аида», «Отелло» тата «Фальстаф» тăраççĕ.

Пурнăçĕпе ĕçĕ-хĕлĕ

[тӳрлет | кодне тӳрлет]
  • Оберто, граф ди Сан-Бонифачо (Oberto, Conte di San Bonifacio) — 1839
  • Король на час (Un Giorno di Regno) — 1840
  • Набукко (Nabucco) — 1842
  • Ломбардцы в первом крестовом походе (I Lombardi') — 1843
  • Эрнани (Ernani) — 1844. По одноимённой пьесе Виктора Гюго
  • Двое Фоскари (I due Foscari) — 1844. По пьесе лорда Байрона
  • Жанна д’Арк (Giovanna d’Arco) — 1845. По пьесе «Орлеанская дева» Шиллера
  • Альзира (Alzira) — 1845. По одноимённой пьесе Вольтера
  • Аттила (Attila) — 1846. По пьесе «Аттила, вождь гуннов» Захариуса Вернера
  • Макбет (опера)|Макбет]] (Macbeth) — 1847. Шекспир пьеси тăрăх
  • Разбойники (I masnadieri) — 1847. По одноимённой пьесе Фридриха Шиллера
  • Иерусалим (Jérusalem) — 1847 (Версия Ломбардцев)
  • Корсар (Il corsaro) — 1848. По одноимённой поэме лорда Байрона
  • Битва при Леньяно (La battaglia di Legnano) — 1849. По пьесе «Битва при Тулузе» Жозефа Мери
  • Луиза Миллер]] (Luisa Miller) — 1849. По пьесе «Коварство и любовь» Шиллера
  • Стиффелио]] (Stiffelio) — 1850. По пьесе «Святой отец, или Евангелие и сердце», авторство Эмиля Сувестра и Эжена Буржуа.
  • Риголетто]] (Rigoletto) — 1851. По пьесе «Король забавляется» Виктора Гюго
  • Трубадур (Il Trovatore) — 1853. По одноимённой пьесе Антонио Гарсиа Гутьерреса
  • Травиата (La Traviata) — 1853. По пьесе «Дама с камелиями»А. Дюма-сына
  • Сицилийская вечерня (Les vêpres siciliennes) — 1855. По пьесе «Герцог Альба» Эжена Скриба и Шарля Деверье
  • Сицилийская вечерня (Giovanna de Guzman) (Версия «Сицилийской вечерни»).
  • Симон Бокканегра — 1857. По одноимённой пьесе Антонио Гарсиа Гутьерреса.
Ӳкерчĕк:Brogi, Giacomo (1822-1881) - Giuseppe Verdi.jpg
Джузеппе Верди, Джакомо Броги сăнÿкерчĕкĕ
  • Арольдо (Aroldo) — 1857 (Версия «Стиффелио»)
  • Бал-маскарад(Un ballo in maschera) — 1859.
  • Сила судьбы (La forza del destino) — 1862. По пьесе «Дон Альваро, или сила судьбы» авторство Анхеля де Сааведры, герцога Риваса. Премьера состоялась в Большом (Каменном) театре в Санкт-Петербурге
  • Дон Карлос (Don Carlos) — 1867. По одноименной пьесе Шиллера
  • Аида (Aida) — 1871. Премьера состоялась в Оперном театре Хедива в Каире, Египет
  • Отелло (Otello) — 1887. Поодноимённой пьесе Шекспира
  • Фальстаф (Falstaff) — 1893. По «Виндзорским насмешницам» Шекспира
  • Бушен А., Рождение оперы. (Молодой Верди). Роман, M., 1958.
  • Галь Г. Брамс. Вагнер. Верди. Три мастера — три мира. М., 1986.
  • Орджоникидзе Г. Оперы Верди на сюжеты Шекспира, M., 1967.
  • Соловцова Л. А. Дж. Верди. М., Джузеппе Верди. Жизненный и творческий путь, М. 1986.
  • Тароцци Джузеппе Верди. М., 1984.
  • Эсе Ласло. Если бы Верди вёл дневник… — Будапешт, 1966.

Кĕвĕ пайĕсем[тӳрлет | кодне тӳрлет]

Риголетто операра Энрико Карузо юрлать