Ферма Пьер
Пьер де Ферма (фр. Pierre de Fermat) – (17.08.1601, Бомон-де-Ломань- 12.01.1665, Кастр) - Франци математикĕ, аналитика геометрине, математика анализне, пулаяслăх теорине тата хисепсен теорине никĕслекенсенчен пĕри. Профессипе юрист, 1631 çултан — Тулуза парламенчĕн канаш параканĕ. полиглот. Ферман аслă теоремин авторĕ[1].
Вырăсла куçарнă ĕçĕсем
- Ферма П. Исследования по теории чисел и диофантову анализу. М.: Наука, 1992. ISBN 5-02-014121-6. Переиздания: 2007, 2015.
Литература
- Альварес Л. Ф. А. Самая сложная задача в мире. Ферма. Великая теорема Ферма // Наука. Величайшие теории. — М.: Де Агостини, 2015. — Вып. 18. — ISSN 2409-0069.
- Башмакова И. Г. Диофант и Ферма (к истории метода касательных и экстремумов). Историко-математические исследования, 17, 1966, С. 185—207.
- Башмакова И. Г., Славутин Е. И. История диофантова анализа от Диофанта до Ферма. М.: Наука, 1984.
- Белл Э. Т. . — Просвещение, 1979. — 256 с.
- Ван дер Варден Б. Л. Переписка между Паскалем и Ферма по вопросам теории вероятностей. ИМИ, 21, 1976, С. 228—232.
- / Под редакцией А. П. Юшкевича, в трёх томах. — Наука, 1970. — Т. II.
- Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — 1890—1907.
- Фрейман Л. С. Ферма, Торричелли, Роберваль. В кн.: У истоков классической науки. М.: Наука, 1968, С. 173—254.
- Храмов Ю. А. . — {{{1}}} м: Наука. — С. 275. — 400 с. — 200 000 экз. (куçар.)
- Шаль. Исторический обзор происхождения и развития геометрических методов. Гл. 2, § 10-14. М., 1883.
Каçăсем
- Джон Дж. О’Коннор и Эдмунд Ф. Робертсон, Ферма Пьер в архиве MacTutor.
- Fermat’s Achievements
- The Life and times of Pierre de Fermat (1601—1665) from W. W. Rouse Ball’s History of Mathematics
- The Mathematics of Fermat’s Last Theorem
Асăрхавсем
- ^ Альварес, 2015, с. 15.