Каллисто (çулташ)
Каллисто (лат. Callisto; грек Καλλιστώ) — Юпитерăн Галилео Галилей уçнă 4 спутниксенчен пĕри, калăппăшĕпе иккĕмĕш спутникĕ. Ятне авалхи грек мифологири Зевсăн еркĕнне — Каллистона асăнса панă. Ят пама Симон Марийсĕннĕ[1]. Марий ку сĕнĕве Кеплер Иоганн панă тесе каланă[2]. Галилей Галилео 1610-мĕш çулхи кăрлач уйăхĕнче спутника тата Юпитерăн 3 пысăк спутникĕсемпе пĕрле уçнă(Ио, Европой тата Ганимедом)[3] Курăнакан çăлтăр виçи - 5,65 (в хирĕç тăнинче)[4] . Юпитер тавра çăврăнать.
Радиаци фоне сахаллипе тата калăпăшне шута илсе спутник çинче Юпитера санамали станци йĕркелеме сĕнеççĕ[5]. 2015-мĕш çул тĕлне спутник çинчен нумай информаци «Галилео» аппарат çитернĕ; ытти космос аппарачĕсем — «Пионер-10», «Пионер-11», «Вояджер-1», «Вояджер-2», «Кассини» тата «Çĕнĕ горизонтсем» — спутника ытти объектсем патне вĕçнĕ вăхатра тишкернĕ.
Шалти структури
Рельеф
Каллисто - Хĕвел системинчи кратерсен йышĕпе малтисен шутĕнче [10].
Атмосфера тата ионосфера
Кăмрăк оксиченчен таракан питĕ сайра атмосфера пур[11]. Атмосмера пусăмне 7,5 Шаблон:Esp бар тесе шутлаççĕ.
Çавăн пекех пăхăр
Асăрхавсем
- ^ Simone Mario Guntzenhusano. [1]. — 1614.
- ^ Satellites of Jupiter. The Galileo Project. Пӑхнӑ кун: 2007 ҫулхи утӑн 31-мӗшӗ. Архивланӑ 2012 ҫулхи нарӑсӑн 4-мӗшӗ.
- ^ Galilei, G.; Sidereus Nuncius (March 13, 1610)
- ^ Classic Satellites of the Solar System. Observatorio ARVAL. Пӑхнӑ кун: 2007 ҫулхи утӑн 13-мӗшӗ. Архивланӑ 2012 ҫулхи нарӑсӑн 4-мӗшӗ.
- ^ Цитатăланă чухнехи йăнăш Неверный тег
<ref>; для сносокHOPEне указан текст - ^ 1, 2, 3 Spohn, T.; Schubert, G. (2003). «Oceans in the icy Galilean satellites of Jupiter?». Icarus 161 (2): 456–467. DOI:10.1016/S0019-1035(02)00048-9.
- ^ 1, 2 Цитатăланă чухнехи йăнăш Неверный тег
<ref>; для сносокKuskov2005не указан текст - ^ Khurana, K. K.; et al. (1998). «Induced magnetic fields as evidence for subsurface oceans in Europa and Callisto» (PDF). Nature 395 (6704): 777–780. DOI:10.1038/27394. PMID 9796812.
- ^ Zimmer, C.; Khurana, K. K. (2000). «Subsurface Oceans on Europa and Callisto: Constraints from Galileo Magnetometer Observations» (PDF). Icarus 147 (2): 329–347. DOI:10.1006/icar.2000.6456.
- ^ Zahnle, K.; Dones, L. (1998). «Cratering Rates on the Galilean Satellites» (PDF). Icarus 136 (2): 202–222. DOI:10.1006/icar.1998.6015. PMID 11878353.
- ^ Carlson, R. W.; et al. (1999). «A Tenuous Carbon Dioxide Atmosphere on Jupiter's Moon Callisto» (PDF). Science 283 (5403): 820–821. DOI:10.1126/science.283.5403.820. PMID 9933159.
Каçăсем
- Краткая характеристика Каллисто 2014 ҫулхи пушӑн 28-мӗшӗнче архивланӑ. на сайте НАСА Solar System Exploration
- Страничка Каллисто на NinePlanets.org
- Страничка Каллисто на Views of the Solar System
- база данных кратеров Каллисто от института Луны и Планет
- Галерея изображений Каллисто
- Видео вращающейся Каллисто от NOAA
- Карта Каллисто с названиями деталей поверхности на сайте НАСА: Planetary Photojournal
- Карта Каллисто с названиями деталей поверхности на сайте Gazetteer of Planetary Nomenclature
- трёхмерные изображения поверхности галилеевых лун, в том числе и Каллисто
- (HOPE) (2003) — концептуальное исследование будущего освоения Солнечной системы от НАСА, в котором упоминается и Каллисто
Литература
- Бурба Г. А. / Отв. ред. К. П. Флоренский и Ю. И. Ефремов. — Наука, 1984. — 84 с.